Софија Лукман: Прича о Милеви Марић и Алберту Ајнштајну

Гост наше емисије Говори да бих те видео, Софија Лукман, бриљантан педагог, редитељ текстописац и оснивач драмско педагошког студија „Дечији осмех", говори о свом истраживачком раду и увидима који су уткани у њену представу: „Прича о Милеви Марић и Алберту Ајнштајну", која је добила је награду швајцарског Института који носи име нобеловца Алберта Ајнштајна, приређеној 2005. године, поводом прославе стогодишњице од објављивања Tеорије релативититa. Софија Лукман у овој представи бацила је снажно светло на улогу и значај Милеве Марић Ајнштајн у светској науци, који је приписан Алберту Ајнштајну.

Када је директор овог Института Херман Бирке одлазио у пензију, признао ми је да је 99 одсто његових запослених било везано за Алберта, али да је, после свега што смо радили, однос био 80:20 за Милеву.

„Прича о Милеви Марић и Алберту Ајнштајну" почиње када су два студента 1896. заједно ушла на швајцарски универзитет. Једна је била Милева Марић, двадесетогодишња Српкиња; други, Алберт Ајнштајн, 17-годишњи Немац. Студирали су физику, похађајући неке од истих курсева, добијајући упоредиве резултате. Учили су заједно, заљубили се, венчали. Њихова писма, сећања познаника и биографије, објављени деценијама потом, говоре неумољивим језиком чињеница: заслуге за Ајнштајнове запањујуће доприносе физици треба приписати Милеви Марић, и ту истину која се пробија и у најзначајнијим научним центрима у свету најбоље осликава Ајнштајнов цитат из 1905. (преведен са немачког оригинала): „За све што сам постигао у животу морам да захвалим Милеви. Она је мој генијални инспиратор, мој заштитник од недаћа живота и науке. Без ње мој посао никада не би био ни започет ни завршен.".

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.

Фото: Милева и Алберт Ајнштајн, 1900., Википедија

Фото: Софија Лукман, приватна архива