Небески часовник – корени модерне астрологије у античкој космологији

Када је Отац, родивши свет, увидео да се он креће и живи и да је постао светилиште вечних богова, задивио се и сав радостан наумио да га начини још сличнијим узору. А како је узор вечно живо биће, то се он потрудио да, колико год је то било могуће, и овај свемир на исти начин таквим доврши. Природа тог живог бића била је, дакле, вечита, а њу није било могуће у потпуности ускладити са свим што је рођено. Стога је Отац наумио да створи некакву покретну слику вечности, од вечности непокретна Једна, која протиче у складу с бројем, а коју смо ми назвали време. Јер, дани и ноћи, месеци и године пре постанка неба нису постојали, него је (Отац) замислио да они постану у исто време, када је састављено небо. (Pl. Tim. 37c-e, превод Марјанце Пакиж)

Овај цитат из Платоновог Тимаја, написан пре скоро два и по миленијума, описује настанак небеских тела истовремено са појмом времена и представља један типично хеленски поглед на устројство свемира. Класични грчки филозофи посматрали су свемир као изванредно комплексан систем цикличних процеса, при чему су мера, часовник и календар којим су се ти процеси пратили била кружења небеских тела. Дан-данас се наши дани мере ротацијом Земље, месеци револуцијом Месеца око Земље, а године револуцијом Земље око Сунца. У очима античких астронома, тај систем био је знатно сложенији, и у себи је садржао и неупоредиво дуже временске интервале који су се мерили релативним кретањем планета у односу на годишњу ротацију „сфере звезда стајачица“ (тј. „зодијака“). А будући да су сва позната небеска тела носила идентитет и карактер различитих божанстава хеленског пантеона, није било тешко повезати ове фасцинантне циклусе са вољом појединачних богова, а то са успонима и падовима цивилизација, односно циклусима живота и смрти појединаца.

Упркос миленијумима током којих су хришћанска теологија, рационална филозофија, емпиризам, просветитељство, позитивна наука и научни редукционизам систематски потискивали астрологију као сујеверје и надринауку, она и даље игра снажну улогу у глобалној култури. А испод прорицања будућности, рационализације хаотичних историјских догађаја, или просто забавне теме за разговор приликом упознавања на површину избија поглед на свет стар хиљадама година. О античким коренима астрологије, цикличној структури историје, и односу човека и космоса разговараћемо са Андрејем Пиповићем.

Аутор емисије: Никола Танасић