Уметност и прогрес – како технологија обликује уметничке праксе

Развој технологије био је један од кључних фактора сваке револуције у уметности. Историја музике може се пратити паралелно са новим достигнућима у производњи музичких инструмената, а изум оргуља, виолине, клавира, хармонике, саксофона, или електричне гитаре отварао је простор за настанак нових музичких праваца. Развој сликања пратио је у стопу продоре у индустрији боја и проналазак штампарске пресе, а појава фотографије, поред тога што је породила потпуно нову ликовну уметност, истовремено је изазвала читав век револуционарних покрета у сликарству. Нашироко је познат утицај индустријске револуције и нових средстава ратовања на књижевност, а о везама технологије са естетским трендовима у архитектури не морамо ни говорити. Неки од за популарну културу најутицајнијих уметничких праваца данашњице, попут стрипа, филма, или видео-игре, нису уопште били могући док се за њих нису појавиле одређене технолошке претпоставке.

Зашто се онда у наше време технологија и прогрес често доживљавају као супротстављени уметности, као нешто што је обездушује, профанише, и девалвира? У јавном дискурсу као да доминирају две струје – једна, која је потребу за прогресом у уметности и сталним уметничким револуцијама свела на бесмислени фетиш, и друга, која упорно инсистира на тврдој тези да се само класична ремек-дела смеју сматрати уметношћу, док све остало представља безвредни индустријски, или у најбољем случају занатски производ. За то време, човечанство наставља да са радозналошћу и детињим одушевљењем присваја нове технологије и на њима засноване нове уметничке правце, стварајући лепа, инспиративна, смешна, потресна, патетична, популарна дела у најразличитијим медијима, забављајући се у процесу, и без икакве бриге за то како ће естетичари и филозофи оквалификовати њихов рад.

Како се уметност у наше време обликује новим технологијама, у каквом односу стоје развој технике и трендови у уметничком стваралаштву, и где је место лепоте у старом сукобу „високе“ и „популарне уметности“, питаћемо филозофа и секретара Естетичког друштва Србије Сашу Грбовић.

Аутор емисије: Никола Танасић