Тесла у Америци

На светској изложби у Чикагу 1893. године догодила се прва комерцијална употреба Теслиних полифазних наизменичних струја и прво представљање окретног магнетног поља које је Тесла начинио кроз своје чувено јаје. У извештајима медија тог доба забележено је да су људи у редовима чекали да виде Теслино јаје, најпопуларнији експонат на изложби, коју је видело 25 милиона посетилаца.

Научни центрар Варденклиф откупио је 2012. године шест и по хектара земљишта на Лонг Ајленду, удаљеном стотинак километара од Њујорка, где је Тесла 1901. године почео да гради чувену лаборатију у којој је осмислио и реализовао неке од својих идеја драгоцених за читаво човечанство.

На Лонг Ајленду је Тесла изградио и чувени Варденклифски торањ, експерименталну бежичну преносну станицу која је требало да преноси поруке, телефонске разговоре и чак факсимилне слике на бродове у Атлантику и преко Атлантика у домове у Енглеској. Међутим Теслине замисли нису добиле потребну финансијску подршку, те је пројекат напуштен 1906. године, а никада није постао оперативан. У покушају покривања Теслиних дугова, кула је срушена и материјал је продат 1917. године, а власништво над некретнинама је преузела банка 1922. године.

Ове године смо обележили 80 година од Теслине смрти. Јуче, 10. јула смо обележили 167 година од Теслиног рођења. Тај дан је проглашен за Дан науке у Србији њему у част. А данас на Радио Београду 2 у емисији Речено и прећутано говорићемо о Теслином животу у Америци и о улози коју Тесла заузима у сећању наше и америчке јавности. Гости емисије су књижевник Владимир Пиштало и бивши директор музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић.

Емисију води и уређује Марко Ђурић.