Сарајевски атентат - некад и сад

На Видовдан 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип пуца и убија надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. док су се возили улицама Сарајева. Тим чином деветнаестогодишњи студент Гаврило Принцип и политичко-револуционарни покрет Млада Босна заувек су уписани у историју Балкана, Европе и света. Месец дана касније, почео је Први светски рат.

На суђењу у јесен 1914. године, упитан зашто је убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип је одговорио: "Народ трпи што је потпуно осиротио, што га сматрају стоком... Ја сам сеоски син, знам како је на селу и зато сам хтео да се осветим и није ми жао." На ове Принципове речи скренуо је пажњу и његов пријатељ Боривоје Јевтић поручивши будућим историчарима да када буду истраживали Сарајевски атентат морају најпре да разумеју економске и политичке прилике у тадашњој Босни, где на свега неколико стотина километара од Беча постоји феудални кметски систем, мада су високи царски чиновници истицали да доносе европску културу и вредности на назадни Балкан.

Више од стотину година након атентата, тај догађај још увек буди пажњу историчара, али и позоришних и филмских стваралаца, писаца и музичара. У БиХ јавност је и даље подељена - је ли тај догађај био терористички напад или херојски чин побуне и слободе? Kога данас плаше сени младобосанаца? Kаква је перспектива људи у Србији, а какво виђење људи из суседних земаља? О Сарајевском атентату за емисију Речено и прећутано данас говоре књижевник Мухарем Баздуљ и редитељ Драган Елчић.

Емисију уређује и води Марко Ђурић.