Друштвени ангажман и слобода – како поново политизовати политику

Још од Сократовог времена постоји парадигма о филозофском начину живота који подразумева не само рад на властитом моралном и духовном развоју, него и на благодати и напредовању своје заједнице. Идеја „ангажованог филозофа“ опстаје и у наше време, иако у великој мери проказана и презрена. Разлога за ово је више: са једне стране су друштвене мреже заиста омогућиле сваком ко зна да користи тастатуру да учествује у друштвеном дијалогу и износи своје мишљење о темама које су некада сматране стручним и филозофским, са друге стране су професионални и факултетски образовани „имаоци мишљења“ махом раскринкани као пропагандисти и добошари различитих центара моћи.

У условима у којима се „јавни ангажман“ укршта са „плаћеним ангажманом“, а брига грађанина за добробит своје заједнице са агендама НВО сектора који је, упркос имену, увек веома комерцијалан и у служби неке владе, наступа заборав политичког као таквог, а са њим и заборав најважније политичке вредности – слободе. „Политика“ се доживљава као професионална делатност везана за уске страначке интересе коју „не треба мешати у животна питања“, а „слобода“ се своди на партикуларне интересе појединачних идентитетских или културних група, који се веома често бране на уштрб и на штету слободе заједнице као такве.

Колико данас јавни ангажман има смисла, да ли је слобода заборављена као централна политичка вредност, и које препреке стоје на путу здравог и корисног друштвеног дијалога, разговараћемо са филозофом и публицистом Стефаном Ђукићем.

Аутор емисије: Никола Танасић