Библиографија Иве Андрића и Српска поезија у доба транзиције

Зорица Несторовић, Милан Потребић и Милица Ћуковић

„Направити једну библиографију значи тражити оно што још увек не знамо да постоји", речи су Умберта Ека којима у данашњој емисији отварамо теме о томе шта је библиографија, како нам она приближава писца, ко је библиограф и шта је његова одговорност. Иако првенствену улогу има у научноистраживачком раду, библиографије, између осталог, документују пут од писца и његовог дела до читалаца. О томе сведочи и капитално издање Библиографија Иве Андрића у две књиге - једне која обухвата период од сто година (1911-2011), друга од десет (2011-2021), чији нам културни и научни значај приближавају професорка др Зорица Несторовић, руководилац пројекта Критичког издања Дела Иве Андрића и мср Милан Потребић, приређивач одређених Андрићевих дела.

Зборник Српска поезија у доба транзиције, настао као резултат округлог стола на Институту за књижевност и уметност у Београду, разматра питања статуса поезије у друштву и култури, начине њене рецепције и вредновања, могућу типологију савременог српског песништва, утицај идеологије на поетику и стил, домете и поједине аспекте антологије Сенке и њихови предмети Саше Радојчића... Намера уредница ове публикације, Јане Алексић и Милице Ћуковић, била је „да се успостави критички пресек стања српског песништва у последњих тридесет година". Колико је то постигнуто, а која још питања поменути зборник отвара у Гутенберговом одговору слушамо од Милице Ћуковић.

Уређује и води Соња Миловановић