Бисенија Терешченко: Уметница чије је дело заштитни знак Андрићграда

У емисији Говори да бих те видео говори Бисенија Терешченко, уметница чија дела представљају отеловљење Платонове идеје лепог као метафизичке лепоте, вечне и чудесне, која „не рађа сенке врлине", већ праву, истинску врлину која исијава сјај и хармонију врховне идеје јединства лепог, доброг и истинитог.

Бисенија Терешченко дипломирала је на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Славољуба Чворовића. На одсеку Зидно сликарство магистрирала је циклус мозаика на тему „Монументално у бајкама и мозаику".

Од децембра 2021. године ради као доцент на предмету Мозаик, у оквиру Високе школе за уметност и конзервацију при Српској православној цркви.

Бисенија Терешченко је излагала на великом броју самосталних и колективних изложби.

Добитница је награде за мозаик Факултета ликовних уметности у Београду и прве награде на Бијеналу мозаика у Студентском културном центру.

Самостални ауторски радови ове уметнице уткани су у многобројне сакралне и јавне објекте. Од сакралних објеката, навешћемо мозаик на улазном порталу Цркве Св. Петке у Банатском
Двору; мозаик на улазном порталу Цркве Св. Ђорђа на Равној Романији; мозаик на
порталу Цркве рођења Пресвете Богородице у Земуну, као и Цркве Светог кнеза Лазара и Светих српских мученика; мозаик Св. Петке и Св. Николе у цркви на Плавим хоризонтима, мозаик на улазном порталу Цркве Св. Ђорђа у Пљевљима; мозаик на чесми манастира Баваниште;мозаик на стубу десно од олтара у цркви Св. Апостола Петра и Павла у Јагодини;
мозаик на порталу Цркве Јоакима и Ане у Видровану, мозаици на порталима Манастира Петковица, цркве Преображења Христовог, у Пролом бањи, Цркве Св.Пантелејмона у Ресавици и цркве Св. Тројице у Вранову.

Бисенија је аутор великог броја мозаика у јавном простору: серије мозаика у ентеријеру ресторана „Калемегданска тераса", мозаика у екстеријеру кафеа „Окно" у Београду, монументалног мозаика „Млада Босна" (30м2) у Андрићграду, који је откривен на Видовдан, поводом обележавања сто година од почетка Првог светског рата, мозаике на фасади биоскопа у главној улици Андрићграда. Поред тога, осликала је ентеријер пекаре као и националног ресторана у Андрићграду, осликала је дрвене бабушке које су уручиване као награде на првом Бољшом фестивалу на Мећавнику, дизајнирала и израдила наградне трофеје на фестивалу „Кустендорф" - камена јаја са уграђеном мозаичком минијатуром, осликала је мурал за Кулу Петрановић над Скадарским језером.

Ликовна уметница Јасна Опавски прецизно описује поетски реализам у мозаику Бисеније Терешченко: „Као магистар зидног сликарства, Бисенија Терешченко је стручњак за мозаик са богатим искуством. Постојаност камена која га чини тежим за обликовање од осталих сликарских материјала, прави је изазов за сликарку која воли детаљ и колористичку истанчаност. Камен у рукама Бисеније Терешченко постаје поинтилистички ситна мрља боје попут оне која се четкицом преноси са палете на платно. Бисенија слика каменом ни мало не одступајући од поетике свог цртежа или штафелајске слике. То је нарочито видљиво на њеним минијатурама, на којима су реалистички портрети исликани комадићима камена и мањим од милиметра по страници. Сву финоћу и вештину приказивања хладовитих шумских сенки, меких девојачких облика, флуидних драперија, чипке и вела на глави жабе-невесте, светлуцања рибљих крљушти и очију животиња, разиграности биљних преплета и цветних латица Бисенија је показала у својој серији мозаика инспирисаној народним бајкама. Колика је одважност потребна да се каменом наслика вео невесте, толика храброст је потребна и да се уметник суочи са огромним форматима. Бисенија је аутор два монументална мозаика формата 9×3 метра у Андрићграду, који доказују да са подједнаком минуциозношћу приступа портрету од свега пар центиметара, као и потрету висине веће од метра, попут портрета Гаврила Принципа на једном од споменутих мозаика".

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.