О роману Звезда над празнином и студији Језик српске прозе

Дејан Стојиљковић и Александар Милановић

Звезда над празнином нови је роман Дејана Стојиљковића, инспирисан животом и трагичном судбином једног од најзначајнијих српских песника, Бранка Миљковића.

"Бранко је митска фигура. Он је некако био већи од живота, а након његове смрти је канонозован онако како је држава хтела", рекао је аутор по изласку романа. Какав је Бранко Миљковић из визуре овога писца, како је предочено време од краја 50-их до почетка 70-их година 20. века у Југославији, а како је дочаран Ниш, родно место и Бранка Миљковића и Дејана Стојиљковића окосница су разговора са аутором поменутог романа.

На важност језика у осликавању локалног колорита, карактеризације јунака, као и времена радње неког прозног остварења указује студија Језик српске прозе лингвисте Александра Милановића, професора Филолошког факултета у Београду. Милановић је из угла лингвостилистике анализирао различите прозне жанрове, махом романе, познатих књижевника (И. Андрић, Д. Ћосић, Р. Б. Марковић, Д. Михаиловић, М. Вуксановић, Г. Петровић, М. Капор, Ј. Rадуловић, Л. Драгић), као и ставове о српском језику и његовој историји (Д. Ковачевић и С. Басара). Зашто је овом писцима речник једна од најважнијих инспирација, те у каквој вези стоје речник и роман, сазнајемо од нашег госта. Чућемо на који све начин овде анализирани писци негују и обогађују српски језик, и у каквој су вези језик и стил њиховог дела. Осврћемо се и на рецепцију књижевних остварења наведених писаца.

Уређује и води Соња Миловановић