Музика ноћи
Назив ноктурно први пут се појавио у XVIII веку, али тек ће композитори наредног столећа, тј. романтичари, заронити у свет и звуке ноћи, у тај простор снова и фантазија.
.jpg "Едвард Елгар: Енигма варијације")
У данашњој емисији Време музике уредница Горица Пилиповић скреће пажњу на таква музичка дела.
Моцарт је писао таква ноктурна, мада има и једну Ноћну серенаду, па и Малу ноћну музику. Али, то није музика ноћи, она не евоцира специфичну атмосферу овог доба дана, она се само свира увече. Па и кад је реч о самом ноктурну – то није само мирна, експресивна, лирска музика. Клод Дебиси је, на пример, у свој низ оркестарских ноктурна уврстио и онај врло весели и живахни под називом Свечаности. Другим речима, ноћ призива различита расположења. Композитори су покушали да дочарају и другу, мрачну страну, грозничаве визије или фантастичне снове. Ту промену фокуса, којом ће се касније нарочито позабавити аутори ХХ века, илуструје, на пример, комад под називом У ноћи из циклуса Фантастични комади оп. 12 Роберта Шумана.
Коментари