Кнез Милош - историјско наслеђе и државнички профил

Крах Карађорђеве Србије, пре двеста десет година, најавио је Милошеву Србију. Она је зачета подизањем Другог српског устанка на Цвети, хришћански празник који обележава Христов улазак у Јерусалим. Милош је тога дана 1815. године ушао у историју. Ставши на чело устанка зпочео је дуги период владавине, један од најдраматичнијих али и најуспешнијих у новијој српској историји. Период ослобођења, привредног, политичког и државног напретка у коме је настојао да, како је говорио, Срби од покорне раје "европејски народ постану".

Милош Обреновић био је "човек јаке памети, оштрог расуђивања, ванредног политичког такта, велике увиђавности, проницљивог ума, велике личне храбрости а надасве човек с необично много практичног смисла". Овако је, пре једног века, кнеза Милоша видео први српски енциклопедиста. Инстинкт великог државника и визионара није га међутим аболирао од буна и оптужби савременика за суровост, самовлашће, апсолутистичку и деспотску владавину. То је између осталог био и разлог зашто је 1839. морао да напусти и власт и Србију.

Прошле недеље обележена је годишњица Другог српског устанка. Милош Велики, његов инспиратор и вођа, поново је био међу нама бар кроз чувене анегдоте једног господара. Шта је данас његово реално историјско наслеђе, колико је присутно и какав је Милошев политички и владалачки профил за Речено и прећутано говоре историчар, професор Филозофског факултета Сузана Рајић и Др Урош Станковић са Правног факултета из Новог Сада.

Аутор емисије је Радован Пантовић.