Руски језик у Србији данас

Мека моћ, представља постизање политичких циљева неоружаним или ненасилним средствима. Своје изворе проналази у култури и језику, политичким и друштвеним вредностима, и спољној политици.

Иако по мишљењу многих,за разлику од западних земаља у Србији није потребна превелика руска мека моћ, јер између две земље и два народа постоји и духовна и историјска блискост и разумевање, ипак су приметне повећане активности у борби за утицај.

После две деценије пасивности на Балкану Русија се очигледно вратила и планира да остане битан фактор у догледној будућности.

И док се последњих дана одмеравају економски и војни потенцијали и прети оружаним сукобима, очигледан је, не мањи и не мање значајан ривалитет Истока и Запада на пољу културе, језика и медија.

У оквиру 60. скупа слависта Србије, у Руском дому одржан је занимљив округли сто на тему „Руски језик у Србији данас". Јединствен закључак је био, да је упркос томе што је руски језик био један од два доминантна страна језика који су се изучавали у српским школама, у последње две деценије он скоро нестао из наставних програма.

Гости: Јевгениј Александрович Баранов, директор Руског дома, новинар. Kао новинар Првог канала, најгледанијег и најпопуларнијег у Русији, извештавао је са многих кризних подручја укључујући и бомбардовање Југославије 1999. године. Председник Путин 2001. године одликовао га је Орденом за храброст. Добитник је националне телевизијске награде за репортажу у којој је истраживао трговину органима киднапованих Срба на Kосову и Метохији од 1998. до 2001. године. Kао новинар више од 40 пута био је у јужној српској покрајини шаљући извештаје за руску телевизију; Бошко Kозарски, генерални менаџер руске школе „Валентина Терешкова".

Аутор: Душанка Петровић