Будућност монархије у 21. веку

Парадокс Европе, колевке демократије, је тај што има значајан број монархија: од 44 државе широм света на чијем челу је монарх, 12 је у Европи. Заправо, удео монархија у Европи је још упечатљивији, јер од свих држава света које се сматрају монархијама, 15 су чланице Британског комонвелта - признале су краљицу Елизабету Другу као свог врховног владара.

У 20. веку два светска рата означила су крај Руског царства, Немачког царства и Аустроугарске, као и Британске империје.
Такође, „народне демократије" су после Другог светског рата означиле крај монархија Румуније, Југославије, Бугарске, Мађарске и Албаније.

Савремене европске монархије углавном немају политичку улогу и углавном су видљиве на церемонијама на којима су у центру пажње „крунисане главе", а оне су и тема скандал-часописа и штампе специјализоване за извештавање само о животу монарха.

Присталице монархија углавном тврде да су оне у савременом демократском поретку уједињујућа тачка уставног уређења и један од симбола државе и нације, попут заставе или државне спортске репрезентације.

Већина владарских породица углавном се прилагодила таквој улози, уз све видљивије присуство у јавности и настојање да њихови чланови играју улогу заштитника широко прихваћених циљева, махом од доброчинства до екологије.

Јасно је да се монархија европског стила показала као веома отпорна институција и прилагодила се временима, међутим није сигурно да се може одржавати унедоглед.

Претежно церемонијалне монархије, данас неки виде као симбол националног јединства а други као превазиђени заостатак феудалне прошлости.

Kаква је будућност монархија у 21. веку?

Гост: Драгомир Ацовић, архитекта, историчар уметности, хералдичар, члан крунског већа, председник крунског савета.

Аутор: Душанка Петровић