Гласови прошлости - из паштровског бауа (шкриње)

 „На дан кад сам започела причу о Велики, нисам ни слутила у шта се може развити тих неколико уводних реченица. Било је довољно само да закорачим у тај свет у коме сам спаковала многа сећања са ове и оне банде моје горе и да се карусел времена заврти уназад и одведе ме у године које нису ни моје, нити године моје мајке. Предала сам их времену у коме је стасавала моја баба и њене исписнице. Чула сам тада њен глас попут приповедања детету пред спавање, тако да ми није било тешко да исписујем реченице по неком распореду речи које ми је незнано како успела пренети. Језик којим сам писала у овој књизи је језик који памтим, зато вас молим да ми опростите на свим могућим грешкама које су ми сигурно промакле кроз пукотине временске дистанце. Уочићете да понекад паралелно користим архаичне речи и изразе са онима које су данас још увек у употреби. То је зато што се на тим просторима много тога преплиће и кад се нађете на тако уском локалитету, тек тада јасно уочавате све различитости од којих се понекад бране, а чешће препуштају да постане део њиховог ентитета. Ова књига је мали помен том времену. Мој скроман покушај да се дотакнем жена које су неправедно гурнуте у страну… Од рођења су научене да чекају, трпе и прихватају не толико речима колико сведочењима како су то изнеле њихове мајке, бабе, све жене тих кршевитих простора. Мудрост људи тог доба је животна, сабијена у мало речи, најчешће тишине… Ова или она банда горе одувек половила два по много чему и слична и различита света. Раздвајала их је иако су просторно били један до другог, заувек упућени један на други. Толико да више личи на шав који их спаја него што их дели. Различитост у локализмима за многе ће остати посве неприметна и може се уочити тек када их добро ослушнете. Са једне стране планине сукња се зове котула, а са друге раша. Мајком ће вас звати само са једне стране горе, а са оне друге ће вас словити са мати. Много је таквих примера, често неуочљивих нијанси, а опет довољних да се међусобно полуте".(Јасенка Лаловић)

Гошћа овонедељне Ризнице је књижевница Јасенка Лаловић, писац трилогије „Брда од пелина" („С оне банде моје горе", „С ове банде моје горе" и „Кастигуља") секретар Удружења Паштровића и пријатеља у Београду - Дробни пјесак, које постоји и активно ради већ шест деценија.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.