Логика компромиса
Радe Калик
„Типични трули компромис има две стране: једну чини извршилац режима свирепости и понижавања, а другу пасивни учесник који само пружа подршку таквом режиму потписивањем споразума. Интересује ме перспектива пасивне стране. Кад је реч о злом извршитељу, трули компромис је најмање зло од зала које он производи. Трулост компромиса се огледа у актуелном установљавању и подржавању нељудског режима, режима систематске свирепости и понижавања. Али трулост пасивне стране огледа се у подршци активној страни.”
Ове речи професора Принстонског и Јерусалимског универзитета Авишаија Маргалита из књиге „Компромис и трули компромис” на прави начин указују на природу трулог компромиса или како га изворно на енглеском језику овај мислилац назива rotten compromise. Често смо у ситуацији да чинимо одређене компромисе. Сами по себи они су морално индиферентни. Да бисмо их процењивали са моралне стране, потребно је познавање контекста. Указивање на контекст у којем се чини један компромис, нужно је с обзиром на слободу и правичност. Уколико је неко принуђен на компромис под претњом тешке казне или чак уништења, онда компромис компромитује свако добро које би могао да донесе. Тада је у питању његова негација.
О логици компромиса разговарамо са Радом Каликом, филозофом и потпредседником Српског филозофског друштва.
Аутор емисије: Александар Лукић
Коментари