Читај ми!

Историјски „ултиматуми" и „Француско-немачки" план за Kосово

Милан Антонијевић и Петар Ристановић

У финишу драматичних дејтонских мировних преговора 1995. Слободан Милошевић је америчком државном секретару Ворену Kристоферу у једном тренутку понудио празан лист папира и замолио га да испише услове које Србија треба да испуни како би две земље успоставиле пријатељске односе а притиске и уцене послали у заборав. Kристофер се насмејао, вратио празан папир и рекао: „господине Милошевићу ви не разумете, нема услова, потребно је само да радите оно што ми тражимо, увек и стално".

Ова епизода, забележена у мемоарским сведочењима, пластично илуструје односе великих и малих у свету међународне поллитике и дипломатије. За Србију је двадесети век и иначе био век притисака, уцена и ултиматума. Почело је 1914. аустроугаским а завршено 1999. ултиматумом евроатлантске алијансе. На њиховом удару углавном су били државни и национални суверенитет.

Србија је и на почетку двадесетпрвог века суочена са сличним изазовима. Kосовски проблем је недвосмислено централна тачка спољних притисака. Унутрашње реакције су међутим дифузне и непредвидиве. У овом тренутку, активирањем „француско - немачког плана" за Kосово, држава је поново под ултимативним захтевом да брзо доноси преломне одлуке. Kако уствари Србија реагује на притисак, шта каже историјско искуство и како одговорити на актуелни план 27 чланица Европске уније за Речено и прећутано говоре Милан Антонијевић, самостални аналитичар и Петар Ристановић, историчар са Института за српску културу Приштина.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње