Август и Бебе

Именујући књигу одређеним годишњим добом, врхунцем лета, Дејан Матић својом трећом песничком књигом Август предочава моменат зрења. Евокацијски посредовано као време детиње непомућене и никад више тако досегнуте среће, позно лето истовремено је и мизансцен тренутка који тренутно живи песнички субјект, свестан његове неповратности и непоновљивости. На жутим страницама ове књиге, која тако и визуелно посредује стање лета, август се појављује као знак календарске цикличности и егзистенцијалне досегнутности, сугеришући и пуноћу песничког зрења њеног аутора. О сменатици наслова, сплету меланхолике и ироније, амбивалентном доживљају истовременог ишчезавања и постојаности бића са Дејаном Матићем разговарамо у Гутенберговом одговору.

Какве су бебе књижевни јунаци? Зашто нам говор о бебама стално измиче? Чије су бебе?, нека су од питања која професорка Филолошког факултета у Београду Драгана Вукићевић поставља у инвентивној студији Бебе у постељици књижевности. У панорамском осветљавању ове необичне теме, кроз дијахрони пресек на корпусу српске књижевности од народне до савремене, крећући се од митова до етнолошких истраживања и филозофије, читаоцу се, између осталог, предочава колико књижевност кроз слику беба потврђује друштвене норме, а колико их преиспитује. Јер „фикцијске бебе, како нерођене, тако и рођене, постале су лингвистички триксери - неми гласноговорници у које се могло било шта уписати и кроз које се могло било шта поручити". О поменутим и другим темама ове студије говори Драгана Вукићевић.

Уређује и води Соња Миловановић