Између љубимца и опасности

Маријана Вучинић и Милица Ранковић

Одговорно власништво паса требало би да буде најважнији услов за поседовање кућног љубимца, а поготово оних који су окарактерисани као „агресивни". Сам термин „одговорно власништво" може се прецизније дефинисати као: права и обавезе власника пса. Међутим, људи често подразумевају само обавезе према свом љубимцу, а занемарују или заборављају обавезе према околини док су на јавним површинама.

Вест да су власнички пси једну особу усмртили, а другу тешко повредили узнемирила је јавност прошле недеље. Ово, нажалост, није први случај да пси за које је неко задужен нападну одрасле, па чак и децу и тако нанесу тешке телесне повреде или доведу до смртног исхода.

Колико је домаћи пас опасан, дефинише скуп особина као што су: снага, борбени гени и васпитање. Треба нагласити да борбени ген не носе само чистокрвне расе, већ и пси укрштених раса, нпр. ротвајлера и кане корса, носе такав ген. Колико је онда уопште безбедно такве псе чувати у дворишту одакле непажњом могу отићи?

О линији између љубимца и опасности говоре: проф. др Маријана Вучинић са Факултета ветеринарске медицине и Милица Ранковић, заступница Удружења за заштиту животиња и развој грађанске свести Феникс.

Емисију уређује и води Аријана Хандан.