Протести широм света

Мина Зиројевић и Бранко Павловић

Масовни протести који тренутно потресају многе земље света, биле оне сиромашне или богате, имају различите конкретне поводе, али незадовољство има свуда исти узрок.

Масовни протести против енормних поскупљења и пада животног стандарда грађана одиграли су се у престоницама широм Европе и наговестили да су пред владама земаља на Старом континенту драматични изазови.

У Чешкој и Италији одржани су протести због раста цена и пада животног стандарда. „За ограничавање цена" и „За достојанствен живот" биле су главне поруке протестних скупова који су одржани у Прагу и Риму. Хиљаде људи марширало је у суботу у Лондону и другим градовима Велике Британије због високих трошкова живота.

Неки су палили рачуне за струју и комуналије.

Протести у више немачких градова због високих рачуна и инфлације.

Протести против строгих мера забране кретања, наметнутих у покушају да се спречи ширење ковида-19, избили су широм Kине током последње недеље новембра.

Протести су захватили Иран откако је Махса Амини, 22-годишњакиња из иранског курдског региона, погинула 16. септембра док је била у притвору због „неприкладне одеће", што је један од најсмелијих изазова Исламској Републици од револуције 1979. године.

Запањујућа подударност јавља се у централном слогану револуције 1978. који је тада гласио „Хлеб, рад, слобода", док је данас „Жене, живот, слобода''.

Демонстранти су изашли на улице у Џакарти и Токију, носећи транспаренте са слоганима као што су „Забринути смо због климатске кризе" и „Још није касно".

„Протести су демократски израз незадовољства и у себи увек носе тежњу за друштвено-политичком променом и право грађана да у оквиру закона испоље став према одређеним феноменима".

Kако настају протести и када противљење појединаца прераста у мобилизацију маса? До које мере могу бити спонтани? Да ли постоји рачуница о критичној маси непходној за покретање промена и каква је спрега између демократских, аутократских режима, организације протеста и коначног исхода?

Гости:

др Мина Зиројевић из Института за упоредно право и

Бранко Павловић, правник и политички аналитичар

Аутор Душанка Петровић