Демографска слика света од осам милијарди

На самој размеђи 18. и 19. века енглески клерик Томас Малтус, који је проучавао начела и развој становништва, закључио је да „сви људи морају да се хране" и „да сви воле секс". Из два аксиома сопственог учења он је извео тезу да човекова природа води популационој прогресији и неминовном исцрпљивању планете. Ово је покренуло многа економска, морална, етичка питања која се тичу праћења, контроле па и ограничења броја становника на Земљи. У том тренутку на планети  је живело осам стотина милиона људи.

У међувремену, свет је јуче ујутру добио осмомилијардитог становника. Претходни велики праг од седам милијарди прескочен је последњег дана октобра 2011. године. За једну милијарду више или за повећање популације од 15 одсто планети је било потребно једанаест година. У односу на 1975, број становника је удвостручен и наставиће да расте. Прогнозе кажу нешто спорије него до сада.

Код нас, као и у целој источној Европи, присутне су забрињавајуће стопе фертилитета. Негативан раст у комбинацији са миграцијама неумољиво смањује број становника. У односу на претходну деценију, Србија је изгубила десет одсто популације, уз велике изгледе да се лош тренд настави и наредних деценија.

Каква је перспектива и  демографска слика света, шта су пратећи феномени и, у вези са тим, какво је стање и популациона будућност Србије, за Речено и прећутано говоре проф. Даница Шантић, демограф са  Географског факултета и др Власта Кокотовић Каназир, истраживач са Института „Јован Цвијић" (САНУ).

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.