Рихар Штраус - Метаморфозе

Једно од најзначајнијих, најоригиналнијих и најдирљивијих међу њима носи назив Метаморфозе, студија за 23 гудача из 1945. године. Поручилац је био швајцарски диригент Паул Захер (коме је дело и посвећено) и који га је премијерно и извео са својим ансамблом Collegium Musicum из Цириха, 25. јануара 1946. године. Иако у помало злурадим коменатарима читамо да је Штраус постао свестан ужаса рата и нацизма тек када су у бомбардовањима савезника били уништени немачки градови и оперске куће у којима су његова дела бриљирала (Минхен, Дрезден, Вајмар). Али, о композиторовим осећењима и размишљањима тих дана сведоче странице из његовог дневника:"Најстрашнији период човечанства је завршен. Након 12 година владавине зверства, незнања и анти-културе под највећим криминалцима, током којих је 2000 година немачке културне еволуције доживело своју пропаст."

Метамормофозе су обликоване као један дугачак став и представљају трагичан и песимистичан уметнички израз на интимнијем нивоу него било која друга Штраусова музика. Састоје се од низа малих мелодијских идеја, које су полазна тачка за настанак целе композиције. Неке од њих представљају цитате из других дела, а важно место међу њима има мотив из посмртног марша Бетовенове Ероике. Како назив сугерише, ти мотиви су повезани својом трансформацијом у нови материјал, а не (као у конвенционалним варијацијама) заједничким тематским идентитетом. У смењивању пасажа у дурском тоналитету који изражавају наду и оптимизам, са молским фрагментима туге, одвија се ова медитација богатог контрапунктског ткања од лаганог увода, преко брзог централног одсека и назад до почетног темпа.

У данашњем Аутограму ћете слушати снимак гудача Берлинске филхармоније којима диригује Херберт фон Карајан.

Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.