Српско руски односи између пријатељства и интереса

"Српски народ још од давних времена очекује спасење само од сродне и једноверне Русије. У данашњим, нашим тешким приликама, јединоме природном заштитнику свога рода и вере, Великом Императору сверуском, цару Александру И, молећи пружамо своје руке, на колена падамо и најсмерније молимо за заштиту и спасење". Овако се у јесен 1804. у Петрограду делегација српских устаника из предвођена Протом Матејом Ненадовићем обратила руском двору тражећи помоћ за устанак који се под Вождом Карађорђем изродио "Српску револуцију". Одлазак у Петроград и обраћање руском Цару није било случајно. Помоћ се могла добити једино ту а устанак је трајао колико и помоћ.

То су били и први братски, пријатељски и савезнички кораци будућих српско руских односа у модерној историји. Она је као и читав деветнаести век била турбулентна, бременита успонима и падовима али никада није лишена словенског, православног, братског сентимента. Упркос науку да међу државама нема љубави, сумњама, удаљености, повремено различитим интересима посебност српско руских односа очувана је до данашњих дана.

Србија је данас једина европска земља која Русији није увела санкције. Иако јој се свакодневно спочитава принципијелност и сугерише другачији избор све говори да су Срби већински против тога. Испреплетани савремени српско руски односи и везе на великом су искушењу између пријатељства, интереса и притисака. У чему је њихова виталност, каква је перспектива и могу ли издржати глобални потрес који носи руско украјински рат за Речено и прећутано говоре Желидраг Никчевић, књженик и публициста и Слободан Самарџија, аналитичар, бивши дописник Политике из Москве.

Аутор емисије је Радован Пантовић.