Хиџаб

Смрт Иранке Махсе Амини (22) након хапшења због наводног кршења исламског закона о обавезном ношењу мараме, покренуо је протесте широм Ирана и отворио питање права жена у тој земљи.

„Не марамама, не хиџабу, да слободи и једнакости!", чуло се на демонстрацијама у Техерану.

Протести су се проширили на око 80 градова у целој земљи и прерасли су у изразе незадовољства против власти. Неке жене су у знак протеста почеле да шишају косу.
На десетине демонстраната погинуло је у насилним акцијама полиције, а стотине су ухапшене. У знак солидарности са женама Ирана, одржани су протести широм света. Људи су изашли на улице у Атини, Берлину, Бриселу, Истанбулу, Мадриду, Њујорку, Паризу, Београду...
Смрт Махсе Амини изазвала је широку међународну осуду, док је Иран за немире окривио „насилнике" повезане са „страним непријатељима". Техеран је оптужио Сједињене Државе и неке европске земље да користе немире како би покушали дестабилизацију Исламске Републике.
У исламској традицији жене носе хиџабе који покривају косу и цело лице или његов део да искажу своју скромност и побожност у присуству мушкараца који нису блиски рођаци. У зависности од државе или регије исламског утицаја, ношење хиџаба може бити наметнуто или забрањено законом. Четири блискоисточне земље имају законе који захтевају ношење хиџаба и то су: Ирак, Либија, Судан и Саудијска Арабија.
Земље које муслиманкама не дозвољавају ношење хиџаба углавном су земље Европе. У Француској и Белгији је забрањено покривање лица на јавним местима што је довело до бројних протеста муслиманки. Муслиманке су тада изашле на улице са натписима „Хиџаб - моје право, мој избор".
Право на слободу и једнакост или право на лични избор?

У емисији говоре: Татјана Игњатовић из невладиног Аутономног женског центра и Сања Клисарић, политиколог, експерт за питања исламског тероризма.

Аутор: Душанка Петровић