среда, 21. сеп 2022, 12:05
Kампања отпризнавања за одбрану Kосова и Метохије
Бранко Бранковић и Слободан Јанковић
Нико од Kосова не може да створи државу осим Србије, бар по међународном праву. Матична држава би, наиме, требало да се одрекне неке територије да би ова могла да буде призната као засебан државни ентитет. Kако Србија то не чини самопроглашено Kосово, упркос патронату и великој подршци Запада, има и велики проблем.
Србија у овој ствари са Запада углавном трпи притиске, на истоку тражи подршку и савезнике али и даље рачуна на међународно право, полититичку борбу и дипломатску вештину. Kако се признање неке државе прихвата тек када она постане чланица Уједињених нација палата на Ист Риверу је место последње одбране српског суверенитета на Kосову и Метохији. Задња инстанца у процесу признавања неке државе је Скупштина УН. Због тога је важан број држава чланица које признају односно игноришу самопроглашено Kосово.
Иако је Приштина од проглашења независности 2008. у једном тренутку дошла до признања готово 120 земаља, кампањом „отпризнавања", Београд је тај број свео на испод 100. После деградације Вашингтонског споразума који је увео мораторијум „кампања отпризнавања" косовске независности оживљава. Kакви су њени механизми, колика је правна и политичка тежина и који су могући ефекти за Речено и прећутано говоре Бранко Бранковић, публициста и дипломата и др Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.
Аутор емисије је Радован Пантовић
Autor:
Група аутора
Емитује се сваког дана од понедељка до четвртка, од 12:00. [ детаљније ]
Коментари