субота, 03. сеп 2022, 17:00
Анђела Грабеж „Ничија кућа", Ликовна галерија КЦБ
Гошћа: Анђела Грабеж
„Ничија кућа" је амбијентална поставка која у Ликовној галерији КЦБ разматра идеју стамбеног простора као зоне интимности и сигурности. Специфичним језиком Анђела Грабеж истражује и преиспитује границе, преплитања и дихотомије личног/интимног и јавног простора, али и физичког и метафизичког, видљивог и невидљивог, лица и наличја, материјалног и духовног, трајног и ефемерног. То је својеврсни есеј о времену, о његовом протоку, али и о људима, о њиховој комуникацији и интеракцији, о меморији њиховог трајања која се уписује у материјални и нематеријални простор.
Саму поставку чини пет елемената: три скулптуре, један видео и један објекат. Простором доминира јорганска навлака од латекса, у боји меса, начињена од око 1000 одливака људских лица (спавача) лепљених једни уз друге, где ромбоидни отвор омогућује поглед унутра. Ту је и лустер, који осветљава/затамњује простор куће, осмишљен као бизарни полијелеј, а кога чине ниске начињене од 4300 зуба од порцелана. Сваки зуб је ручно израђен као аутентична и јединствена форма, која поседује властити идентитет. Пажњу привлачи и бели рељефни прекривач/стољњак, сачињен од десетина аутентичних одливака делова тела у латексу (стопала, трбуха, колена, дланова, груди и задњица, бројних гостију, партнера, пријатеља и пролазника) и спојених шивењем.
За Данијелу Пурешевић, писца предговора каталога, "главни протагониста „Ничије куће" је маска. И то не једноставни отисак лица/тела који својом спољном површином сведочи о морфологији модела/калупа, већ је реч о одливку који говори језиком тродимензионалних објеката. Таква маска поседује одлике пуне скулптуре, коју дефинише и њен конкавни и конвексни део, као и међупростори, уз учешће боје и апликација".
„Анђела Грабеж демонстрира аутентично, разговетно и убедљиво визуелно мишљење, где се људско тело посредно поставља као уметнички медијум. Ту можемо да ишчитамо и учитамо различите референце и реминисценције - од људских отисака у пећинском сликарству, преко нерукотвореног лика у хришћанској уметности, затим, антропометрија Ива Клајна, појединих постулата тзв. Нове британске скулптуре с краја 20. и почетка 21. века, преко чувеног лустера начињеног од тампона португалске уметнице, Жоане Васконселос, до серије фото ауто/портрета с маскама Синди Шерман, или исповедних и радикалних инсталација Трејси Емин", записала је Данијела Пурешевић, историчарка уметности.
Гошћа емисије биће ауторка Анђела Грабеж.
Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.
Коментари