Више волим буку њујоршких улица него Моцарта
Поводом 110 година од рођења Џона Кејџа, у емисији ВРЕМЕ МУЗИКЕ сетићемо се овог великог, провокативног и неконвенционалног америчког ствараоца и то посебно у његовим њујоршким годинама.
Када су се крајем 70-тих година прошлог века Кејџ и његов животни и професионални партнер, балетски играч и кореограф Мерс Канингем уселили у своје поткровље на Менхетну, Кејџ је био на стваралачкој прекретници. Имао је 66 година и за њим су већ била остварења попут циклуса Сонате и интерлудијуми, Концерта за клавир и оркестар, Арије за Кети Берберијан и револуционарног 4.33, остварења која су уздрмала свет класичне музике кренувши у правцу супротном од онога што је она до тада значила. Али, крајем 70-тих та дела су била већ увелико позната, стара тако рећи деценијама, постала су већ прави класици музичке авангарде - што је парадокс који је збуњивао и самог Кејџа. Пут од Соната и интерлудијума до концепта 4.33 говори у ствари о Кејџовом путовању у микрокосмос.
Уредница је Горица Пилиповић.
Коментари