Духовна музика Макса Регера

Немачки композитор Макс Регер компоновао је велики број вокалних дела, било да су њихови текстови религиозног садржаја било да се ради о поезији најпознатијих песника његовог времена.

За вечерашњу емисију Висине, уредница Горица Пилиповић одабрала је три мотета оп. 110.

За Регера кажу да представља спону између Јоханеса Брамса и Арнолда Шенберга. Поређење између Регера и Шенберга је неминовно с обзиром да је
лично Шенберг означио само годину дана старијег колегу као једног од својих претходника. Штавише, Регера, Густава Малера и себе сврстао је у пионире нове технике која се заснива на варијационом принципу уместо класичног, периодичног мотивског рада.
Три духовне песме, односно три велика мотета оп. 110, које је Регер компоновао између 1909. и 1912, представљају снажан израз турбуленција људске душе у последњим данима тоналности. Духовни амбис, анксиозност и сумња воде до правих музичких искушења где емотивно набијен контрапункт постаје парализован у густој, комплексној фактури. Изненада ти замршени чворови се развезују и претапају у нежне унисонe фразе које је тешко надмашити. Регер се ту приближава свом великом узору - Ј. С. Баху.