Властелинства и економија манастира средњовековне Србије

Манастири су до данас остали најблиставије сведочанство о слави и моћи српске средњовековне државе. Из данашње перспективе, Студеницу, Дечане, Сопоћане и друге манастире, можемо посматрати као изузетно културно добро, део српске баштине. Примарно, они су дело црквеног и духовног бића, а велики број старих манастира је обновљен и данас су у њима активне монашке заједнице. Уметнички домени остварени у фрескосликарству су потврђени у бројним студијама и сврстани у прворазредне примере средњевековног европског сликарства. О манастирима можемо говорити из више различитих гледишта и чини се да су неисцрпна тема. Међутим, у недавно објављеној монографији "Властелинства и економија манастира средњовековне Србије" др Марије Копривице, манастири су представљени као део средњовековног феудалног уређења, где се појашњава њихова улога у политичком, друштвеном и привредном окружењу. Манастири су у овој историјској студији посматрани у временским и просторним оквирима када су имали највећу моћ и деловали као важан субјекат у црквеном и друштвеном животу средњег века.

Гошћа овонедељне Ризнице је др Марија Копривица, доцент на Катедри за историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком, Филозофски факултет Универзитета у Београду, ауторка монографије "Властелинства и економија манастира средњовековне Србије".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.