Избегличка несрећа је увек иста

Рат који је започео војном интервенцијом Русије у Украјини поново је покренуо талас избеглица према Централној Европи, са проценама да ће их ускоро бити више од четири милиона. Европска унија и европске вредности поново су се нашле на тесту. Али чини се да је овог пута, за разлику од 2015. када је започела избегличка криза из, пре свега, ратом захваћене Сирије, европска солидарност на вишем нивоу.

До сада је око половина избеглих прешла у Пољску, своје границе су отворили и други суседи Украјине - Мађарска, Румунија, Словачка, Молдавија - а украјинске избеглице примају и све друге европске земље.

Европа је у томе јединствена, први пут после ко зна колико времена.
За оне који беже од сукоба у Украјини неће бити бодљикавих жица и неће бити подизани зидови као за ратне избеглице и економске мигранте из Азије или Африке.
„Можда је Толстој био у праву када је написао оно чувено да су све срећне породице исте, а да су оне несрећне увек несрећне на различите начине. За избеглице то не важи, избегличка несрећа је увек, и свуда, потпуно иста. Ваљало би да се тога сети свако кога потресу слике из Украјине." (Из текста Момира Турудића)
Да ли су у питању два лица Европе, два аршина по којима се мери несрећа и показује да у свету једнаких, као према Орвелу, увек постоје и они једнакији?

Гости:
Момир Турудић, новинар, преводилац и заменик главног и одговорног уредника недељника „Време", са више од двадесет година искуства рада са избеглицама из Авганистана, и Милица Швабић, правница из организације Кликактив (Центар за развој социјалних политика).

Аутор: Душанка Петровић