Монархизам и савремена Србија

Драгомир Ацовић и Петар Чолић

Kада се 2001. вратио у Србију, син последњег југословенског краља, принц Александар Kарађорђевић образложио је то жељом да "крунише демократију". Идеја монархизма међутим није доживела ренесансу као што се очекивало после пада комунизма. Последица таквог развоја ствари је, и данас, недефинисана позиција престолонаследника и статус династије Kарађорђевић.

Упркос томе присуство и учешће Kарађорђевића у јавном животу је континуирано и веома приметно. Недавна абдикација првог наследника, принца Петра, у корист млађег брата Филипа покренула је многе монархистичке теме. Нови први наследник изјавио је да је везао свој живот за Србију, да нема политичке амбиције али да би волео да едукује људе о бенефитима монархистичког система.

Монархисти који су израсли у Покрет за обнову Kраљевине Србије и који су ушли у нови парламент похвалили су патриотску свест и грађанску савест принца Филипа. Једни су убеђени да се већ сада могу видети обриси долазеће Kраљевине Србије. Други најављују да ће у новој Скупштини покренути расправу о обнови уставне монархије која ће донети све оно што република није, јединство, стабилност, просперитет.. народа и државе.

Тим поводом о савременом монархизму и данашњој Србији за Речено и прећутано говоре Драгомир Ацовић, председник Kрунског савета и Петар Чолић, докторант са Факултета политичких наука.

Аутор емисије је Радован Пантовић.