Читај ми!

Гордана Станишић "Зенитистима целога света", Народни музеј Београд

Гошћа: Гордана Станишић

У недељу увече у Народном музеју у Београду затворена је изложба "Зенитистима целога света" која је била отворена крајем прошле године,а на којој је била представљена заоставштина Љубомира Мицића која се чува у овој институцији. Изложба је приређена поводом обележавања сто година од објављивања првог броја часописа Зенит и покретања првог авангардног југословенског покрета зенитизма. Тромесечна пажња јавности је била заиста велика, како кроз посету музеју, тако и кроз медије, што говори о заинтересованости за овај период наше културе и уметности.

У револуционарном заносу покренутом социјалним и културним превирањима којима је била захваћена Европа у годинама после Великог рата, у "борби за човечност кроз уметност" а с циљем пропагирања хуманизма и антиратне политике интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило Зенит, као интернационалну ревију за уметност и културу.

Реформистички карактер Зенита огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану - у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици (изворно левичарског профила), у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања. С друге стране, оваквој концепцијској структури Зенита одговарао је и радикалан искорак у обликовању његовог визуелног идентитета. Слободне монтажне конструкције, експериментална семантичка и типографска решења, пропагандни и рекламни садржаји... били су иманентни сродним авангардним часописима из крила немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма. Концепцијски и визуелно, Зенит је стекао запажен међународни углед међу програмским гласилима на авангардној сцени, а зенитизам се позиционирао на линију водећих активистичких покрета. Часопис Зенит је, уз све проблеме, излазио између 1921. и 1926. када су га власти забраниле, а Мицић емигрирао у Француску, наставивши пропагирање зенитизма на други начун.

На изложби су, поред документарне грађе (оригинална издања часописа Зенит као и публикације из Зенитове библиотеке, матричне плоче и плакати, брошуре и леци, албуми и фотографије, писма и лични предмети Љубомира Мицића, његове супруге Анушке и његовог брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског), била приказана најзначајнија дела европских авангардних уметника тога доба, попут Архипенка, Мохољ-Нађа, Кандинског или Шагала и Ел Лисицког, али и домаћих - Јо Клека, Михаила С Петрова, Јована Бијелића, Августа Чернигоја...

Гошћа је ауторка изложбе Гордана Станишић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње