У односу на трибине да ли су књижевне вечери превазиђене

Зашто трибински књижевни програми, посебно књижевне вечери, робују једном већ застарелом моделу коме мањка животности у представљању уметничког дела – питање је које већ одавно егзистира.

По правилу, по давно усвојеној схеми, пошто се дају основне информације о делу и прочита углавном опширна биографија писца, наступају учесници који у монолошкој форми позитивно валоризују пишчев труд и његову књигу.
Све време водитељ с пасивне позиције обавља свој посао. Понекад се зачује и неко питање из публике...
Ако бисмо о овој теми почели да размишљамо проблемски, ствари би се поправиле.Дали бисмо предност занимљивијем и савременијем начину у представљању дела, где би понекад с разлогом изречена и „негативна" критика дала бољи резултат у укупном утиску .
О томе ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са издавачем и културологом Зораном Хамовићем, списатељицом и уредницом књижевне трибине у Студентскoм културном центру Весном Капор и уредницом књижевног програма Дома културе „Студентски град" Тамаром Митровић.