Српска средњовековна војска, оружје и витештво

"Развој војске и вештине ратовања у Немањићкој држави одвијао се упоредо са другим областима живота средњовековног друштва. Иако није познат целокупан ток овог процеса, могуће је препознати одређене етапе и преломне тренутке у којима се српска средњовековна војска мењала и усавршавала. Долазак на власт Стефана Душана 1331. године представља једну од прекретница у том смислу. Бројне мере које је овај Немањић предузимао у циљу унапређења и модернизовања своје војне силе указују да се заправо радило о свеобухватној реформи српске војске која је извршена по узору на западну вештину ратовања. У време док је још био млади краљ у Зети, Стефан Душан се окружио поузданим припадницима домаће властеле, али је рано увидео и предности западне вештине ратовања. У једном од првих и најзначајнијих војних подухвата у којима је учествовао, бици код Велбужда 28.јула 1330. године, он је предводио јуриш коњице сачињене од страних најамника... Три године касније на Душановом двору затичемо такође један најамнички одред оклопника из Немачке. Ова јединица под командом витеза Палмана остала је у Србији преко две деценије, све до смрти српског цара 1355. године. На основу архивских података као и археолошких налаза, данас смо у могућности да детаљно реконструишемо опрему и наоружање једног припадника ове јединице-тешко оклопљеног коњаника из пратње српског владара... Опрема се састојала од два грудна оклопа типа корача, три шлема типа барбута са верижном (панцирном) подкапом ("барбутас цум маллис"), три велика шлема са украсном челенком ("цимерис"), два верижна оковратника, затим један пар металних оклопа за ногу до колена, један пар оклопа за бутине, пар металних рукавица, две тунике која се носила преко оклопа (сурцотте), прекривач за коња и три седла". (Марко Алексић)

Гост овонедељне Ризнице је Марко Алексић, магистар средњовековне археологије са којим разговарамо о српској средњовековној војсци, оружју и витештву.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.