"Тумачење лирске песме" и "Речник бескрајног одрастања"

У својој новој теоријској студији „Тумачење лирске песме ‒ Од теорије до интерпретативне праксе” професор Тихомир Брајовића на примерима песама предмодерног и модерног доба посвећује пажњу неким од најважнијих аспеката у разумевању лирске творевине ‒ од наслова, облика песме, лирског субјекта, стилских и реторичких фигура, врста песама.

Интегришући доминантне теорије 20. века, кроз такозвани „обрнути лавиринт интерпретације", Брајовић заступа иновативан приступ тумачењу, уједно нас враћајући питањима о томе како читамо и шта је задатак тумача. У разговору за Гутенбергов одговор, аутор нам приближава неке од својих кључних метода, као што су лирска доминанта и интерпретативни фокус, и говори о дијалогу као најважнијем чиниоцу разумевања текста, односно, човека самог.

Колико су речи пресудне у тумачењу човековог живота и разумевању његовог постојања, колико оне могу да опишу наша осећања, тема је и „Речника бескрајног одрастања" књижевника Зорана Пеневског и илустратора Славимира Футра. Како би боље разумео поједине речи, Пеневски на почетку каже: „Поделио сам себе на дете и на одраслу особу и наговорио одраслог у себи да детету у мени објасни из почетка на шта га неке речи подсећају", и тек тада је „добро познати свет око мене почео да ми открива неке нове слике... " Нове слике Пеневски је обликовао у форми афоризма, а сликовно их је осмислио Славимир Стојановић Футро. Зашто је било потребно малог и великог човека поделити да би се свет видео поново, у чему су једнаке а у чему различите интуиција детета и мудрост одраслог приликом спознаје света, о улози књижевности у продубљивању човекове осећајности, настављању традиције језгровитости исказа Душка Радовића ‒ разговарамо са Зораном Пеневским.

Уређује и води Соња Миловановић.