Седам хероина Великог рата

У емисији Говори да бих те видео говори Милена Ковачевић, професорка књижевности, ауторка књиге „Жене јунаци Великог рата", која описује седам хероина Великог рата које полако излазе из тамне и густе магле орвелијанске историје, заборава и забране сећања у ратовима за сећање који чине суштину успешне контроле историје, исписане у министарствима истине центара моћи.

Књигу „Жене јунаци Великог рата", објавила је издавачка кућа Добродетељ у едицији „Добро дете" под уредништвом Александра Миљевића, а изванредне илустрације за књигу је, као и у случају књиге „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара", урадио познати илустратор Владимир Крстић Лаци.

Седам хероина Великог рата, интринсично прожетих херојским идеалима српства, активно су учествовале у оружаним борбама, углавном преобучене у мушкарце: Милунка Савић, најпознатија ратница чија слика у Музеју Великог рата у Француској стоји преко целог једног зида као оличење хероизма највишег смисла и значења и која је, поред ордена Легије части, једина жена носилац ордена Гвозденог крста; Мара Петровић, која је имала 13 одликовања, једно више од Милунке, Живана Терзић, „Амазонка са Дрине", Даринка Грујић Радовић, која се бавила српском сирочади и на све могуће начине покушавала да им обезбеди егзистенцију, Софија Јовановић, „осветница Косова", београдска лепотица чије су се фотографије налазиле на насловним странама париских модних журнала и немачким разгледницама, Василија Вукотић, ћерка сердара Јанка Вукотића и Флора Сендс, „Наша Енглескиња", војник, болничарка, преводилац и истински посленик на хуманитарном пољу.

Наслов последње приче у књизи посвећене Флори Сендс „Дужни сте само да запамтите", представља упозорење и путоказ у условима у којима се недвосмислено показује да је неопходно урушити наметнуту културну матрицу и супротставити се фантомским процесима који су довели до промене понашања, ставова, уверења и нових форми контроле историје, док се реалност исцрпљивала у медијским репрезентацијама које се реализују у домену спектакуларизације, пропаганде и ПР активностима иманентним технолошки производеној реалности, чему су нарочито изложена деца.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.