Читај ми!

Хипотеза о Гаји и планетарна хомеостаза

Саговорница: проф. др Тања Берић, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Хипотезу о Гаји формулисали су седамдесетих година двадесетог века хемичар Џејмс Лавлок и микробиолошкиња Лин Маргулис. То је схватање по којем свеукупан живи свет наше планете, у обостраном динамичном односу са њеним физичко-хемијским устројством, својим активностима обезбеђује дугорочно одржавање стабилних животних услова, као што су одговарајући распон температура, састав атмосфере и салинитет океана. На тај начин, читава планета могла би се метафорички представити као својеврсно живо биће. Иако је хипотеза Гаје критикована као ненаучна и до данас није стекла подршку већег дела научне заједнице, с временом су се неки од њених елемената показали утемељеним, а славни мисаони експерименти истакли су њену експланаторну моћ у различитим контекстима.

Аутори хипотезе су се у међувремену оградили од широко распрострањених филозофских и квази-религијских интерпретација Гаје као над-бића обдареног свешћу и способношћу делања са намером, упорно понављајући да је Гаја за њих, напротив, превасходно метафора која нас приближава разумевању природе или „симбиоза сагледана из свемира". Савремене научне и филозофске расправе о хипотези Гаје умногоме су усредсређене на еволуционе аспекте и конкретна питања о потенцијалним механизмима и процесима који нам допуштају да говоримо о постојању планетарне хомеостазе.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

 

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње