Kњижевни јубилеји - Дневник о Чарнојевићу и Роман о Лондону Милоша Црњанског

Горана Раићевић, Предраг Петровић, Слободан Владушић и Часлав Николић.

Роман првенац Милоша Црњанског, Дневник о Чарновјевићу, јесте "матична ћелија" Црњансковог књижевног опуса, али и преломан тренутак за прозу тог времена. Kолико је био прекретница за самог писца, толико је инспиративан и данашњим ствараоцима. Роман о Лондону, објављен пола века касније, овенчан Ниновом наградом 1972. и Наградом Народне библиотеке за најчитанију књигу 1974, многи сматрају не само најбољим романом Милоша Црњанског већ и најбољим српским романом 20. века.

Симболика наслова ова два Црњанскова романа и временска симболика појављивања у распону од тачно пола века незаобилазне су поетичке чињенице унутар пишчевог опуса, али су као књижевне чињенице важне и за српску књижевност и културу.

Црњански је једном пред студентима Филолошког факултета рекао да не жуди да славом и да се о њој може говорити тек након пишчеве смрти. Од његове смрти прошло је више од 40 година, али ако је судити по интересовањима читалаца и тумача - и Дневника о Чарнојевићу, а посебно Романа о Лондону, али и других дела овога писца - онда је његов плави круг славе бескрајан. О томе нам данас у Гутенберговом одговору говоре професори Универзитета у Београду, Новом Саду и Kрагујевцу - Горана Раићевић, Предраг Петровић, Слободан Владушић и Часлав Николић. Они се осврћу на рецепцију поменутих дела, теорију суматраизма, говоре о односу писца и његовог дела, односно живота и писања. Сећају се својих првих читалачких доживљаја у вези са овим Црњансковим романима, и деле са нама мисао о томе шта би нам велики писац поручио данас.

Уређује и води Соња Миловановић