Ђовани Анерио: Реквијем

Судбина римског композитора Ђованија Франческа Анерија (1567–1630) одлична је илустрација изреке да „чувени уметници бацају дугу сенку”.

Као и многи његови савременици, и Анерио је, са својим делима, остао у сенци великог Палестрине, безразложно гурнут у групу названу „римска школа". Мада су у њој биле скупљене разнолике ауторске личности, за све композиторе се претпостављало да су наставили да пишу у строгом стилу Палестрининих миса. Упркос тој репутацији, у Риму с краја 16. и у првим деценијама 17. века одвијала се изузетно жива музичка активност, која је привлачила ауторе из разних крајева Италије, од којих је свако неговао сопствени стил.

Анеријев Реквијем, објављен 1614. године, један је од многих у овом жанру који се крајем 16. века великом брзином раширио од Рима до Шпаније. Оно по чему је Анериово остварење особено јесте неуобичајен полифони третман секвенце „Dies irae", од које је аутор направио централно место читавог дела, користећи уједно бројне могућности тонског сликања сваке речи.

У вечерашњим Висинама Реквијем Ђованија Франческа Анерија слушамо у интерпретацији хора Вестминстерске катедрале, под управом Џејмса О'Донела.

Аутор емисије је Ивана Комадина.