Американизација српске традиције и културе

Захваљујући филму и музици нарочито, генерације су биле заљубљене у Америку. Жуделе су да и оне постану Американци, а ако не баш да оду у Америку, онда да бар личе на њих. И тако смо почели да опонашамо оно што смо видели у филмовима - облачење, фризуре, музику, али и начин живота.

Холивуд нам је понудио све оно што бисмо хтели да имамо и будемо. Генерације више нису желеле да личе на своје родитеље, већ на ликове из филмова. Настало је време у којем је оно што је традиционално проглашено за назадно и застарело, а све што је долазило из холувдске машинерије сматрало се напредним. Преузели смо моделе и вредности у свим областима живота, па тако сада трошимо више него што имамо, састајемо се у шопинг центрима, дивимо се онима који су лако дошли до неких пара, свуда и у било које доба дана срећемо жене „скоцкане" као да су изашле из „Ем-ти-ви" спотова. Купујемо у самопослугама, које су амерички изум, пијемо кока-колу, ручак нам је fast food, носимо најки патике...

Многа америчка културна и технолошка достигнућа су постала глобалне вредности. Шта нам је донео Холивуд и како су „девојачке вечери", Дан заљубљених и „бејби шауер", Ноћ вештица и „црни петак" постали део наших модерних обичаја? Да ли смо, у жељи да живимо као на великом платну, изгубили сопствени идентитет?

О томе шта смо добили, а шта изгубили преузимајући вредности западне културе, говоре проф. др Весна Марјановић, етнолог и Владан Вукосављевић, бивши министар културе и информисања.

Аутор: Душанка Петровић