Читај ми!

Фигура као израз егзистенције

Жаклина Ратковић "Владимир Величковић: Фигура као израз егзистенције", ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности у Београду

На свих пет нивоа Музеја савремене уметности у Београду представљен је целокупни опус недавно преминулог Владимира Величковића на ретроспективној изложби под називом "Фигура као израз егзистенције". Ауторке изложбе Жаклина Ратковић и Светлана Митић веома комплексном опусу Владимира Величковића приступиле су кроз анализу тема и идеја а не кроз хронологију.

Изложба тако обухвата тематско-проблемске целине - Младост, Распећа, Тело у покрету, Места, Губилишта, Главе, Порекло, Животиње, Ништавило и Без имена - чиме је овухваћена идејна сложеност Величковићевог опуса од најранијих цртежа и слика насталих у београдском периоду, када ради оскудне просторе укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу Страшила, потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до последњих призора спаљене земље и пејзажа чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле.

Сликар нихилизма и екзистенције, дистопијског друштва настало као последица рата и других врста човековог страдања, Владимир Величковић је увек у фокус постављао човека, као актера и стварања и (много чешће) разарања. Чак и када нема човека, његово присуство је евидентно у том свом дуализму. Величковић се на нашој сцени појављује крајем педесетих година XX века, као представник тада доминантних идеја нихилизма и егзистенције, као рефлексије хладноратовске стварности.

Након одласка у Париз, 1966. године, даље развија свој уметнички израз под утицајем француске нове фигурације, да би осамдесетих година, упоредо с успоном своје интернационалне каријере, инкорпорирао у своје сликарство начела "постмодерне цитатне стратегије". И после пада Берлинског зида и краја Хладног рата, Величковић не види фундаментални напредак у свету и не осветљава ни палету ни идеје.

Изложбу прати репрезентативни каталог са студијским текстовима музејских саветница Светлане Митић и Жаклине Ратковић, као и ванредне професорке Филозофског факултета у Београду др Јасмине Чубрило, те антологијске текстове Мишела Онфреа и Алена Жуфроа.

Гошћа емисије биће Жаклина Ратковић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње