Ретроспектива Владимира Величковића у МСУБ и изложба Жељка Радовића у Галерији Хаос

Музеј савремене уметности у Београду данас обележава 56 година од свог оснивања, великом, дугоочекиваном ретроспективном изложбом српског и француског академика Владимира Величковића „Фигура као израз егзистенције".

Две године после Величковићевог одласка, поставку која садржи више од стотину дела осмислиле су кустоси Светлана Митић и Жаклина Ратковић. Поставка не прати хронолошки пут аутора рођеног у Београду 1935. године, а који је био становник Париза од 1966. године. Кроз десет тематско-проблемских целина, изложба се фокусира на одређене теме и симболе и њихово значење у Величковићевом сликарству. Праћењем тих целина - које су дефинисане као Младост, Распећа, Тело у покрету, Места, Губилишта, Главе, Порекло, Животиње, Ништавило, Без имена - постиже се увид у сложеност овог опуса.

Изложбу прати каталог који садржи студијске текстове домаћих и иностраних аутора. Поред текстова ауторки изложбе, музејских саветница Светлане Митић и Жаклине Ратковић, као и др Јасмине Чубрило, ванредне професорке Филозофског факултета у Београду, каталог укључује и антологијске текстове иностраних аутора Мишела Онфреа и Алена Жуфроа.

Посебну целину у каталогу, као и на изложби, чини документарни сегмент који представља фотографије и писма из породичне архиве уметника, уз филмски програм састављен од документарних филмова и видео-прилога чије је емитовање предвиђено током трајања изложбе. На овај начин обухваћен је сложен уметнички опус који кореспондира са највишим дометима модерног и савременог сликарства. Изложба ће трајати до 21. фебруара.

За емисију Златни пресек говори кустос Жаклина Ратковић.

Познато је да је Владимир Величковић био оснивач фонда за цртеж који носи његово име и из кога се награђују млади уметници Србије.

Синоћ је у београдској галерији „Хаос" отворена изложба цртежа Жељка Радовића, који је 2017. године добио похвалу Фондације „Величковић". Он се представља публици својим цртежима шумских пејзажа под именом „Загледан у шуму свог духа", који су стварани тушем и пером. Текст за ову поставку је сачинила његова професорка Јелена Шалинић Терзић, и сама лауреаткиња Награде за цртеж. Она, између осталог, запажа: „Жељко Радовић блискост земљи, шуми, небу препознаје у себи као основну снагу живота, као порив који надахњује стваралаштво. Шума - то су суптилна, константна подрхтавања земље из које буја живот, интимност светлости у којој зри тајна..."

Жељко Радовић је рођен 1996. у Краљеву. Завршио је Средњу уметничку школу у Краљеву и Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, у класи проф. Жељка Ђуровића 2018. године. Потом је завршио мастер студије 2020. на истом факултету, у класи професорке Јелене Шалинић Терзић. До сада је више пута излагао колективно и самостално. Члан је УЛУС-а. Године 2017. добио је Прву награду за акварел на фестивалу „Street Art" у Краљеву.

Изложба Жељка Радовића биће отворена до 19. новембра, а он ће бити гост данашњег Златног пресека.

Емисију уређује и води Тања Живковић.