Очување културног наслеђа на Косову и Метохији

Српска академија наука и уметности-Академијски одбор за српско питање, организатори су дводневног научног скупа: Заштита, очување и афирмације српског културног наслеђа на Косову и Метохији, на коме је поднето око 30 реферата. Првог дана говорило се о културном наслеђу других - искуство, приступи разумевању стратегије заштите, потом, о српској културној баштини на Косову и Метохији - садашње стање, дугорочни ризици, могућности афирмације и очување, материјално културно наслеђе - након рата и погрома: истраживачки радови, обнова и заштита споменика српске материјалне културе на Косову и Метохији, научно проучавање, документовање и презентовање споменика у функцији афирмације и очувања српског културног наслеђа на Косову и Метохије.

Други дан научног скупа посвећен је нематеријалном културном наслеђу, српском језику данас на подручју Косова и Метохије, очувању српских обичаја и фолклора, јавној презентацији словенског наслеђа на овом подручју. Скуп је разматрао проблематику будућег статуса српског косовометохијског културног наслеђа и његова заштита - политички оквир, правно утемељење, надлежност институција, као и институциони оквири заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији и досадашња јурисдичка пракса и могући модуси правне заштите српског културног наслеђа у српској јужној покрајини у будућности.

Поводом научног скупа у САНУ: Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији овонедељни гости Ризнице су председник научног и организационог комитета скупа проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Београду, Одељење историје уметности и управник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду и проф. др Александар Лома, редовни члан САНУ, члан организационог одбора, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одељење за класичну филологију.

Аутор и водиитељ Душанка Зековић.