уторак, 25. мај 2021, 12:05
Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
Прошле године изашла је из штампе 21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
Њена појава, као и свих претходних, представља празник у српској, и уопште словенској култури и науци, али и повод за полемике о самом називу. Заједно са речима обрађеним у претходних двадесет томова, Речник САНУ досад броји готово 250.000 одредница. Иницирајући овај велики подухват давне 1888. године, знаменити Стојан Новаковић истакао је чињеницу да су све европске академије у први план стављале бригу о језику и изради речника. Новаковићева замисао о Речнику књижевнога народног језика српског преточена је у фази заједништва у идеју о Речнику
српскохрватског књижевног и народног језика, који се под тим називом израђује до данас. Предлог Уређивачког одбора јесте да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, на основу припремних радњи које су обављене, а да Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ настави да се израђује по досадашњој концепцији и са досадашњом грађом у папирној верзији. Овим би се помирили супротстављени ставови. Ипак,у интелектуалној па и широј јавности за многе делује као потпуно неприхватљив било какав вид компромисног или помирљивог решења.
„Ако се има у виду то да је до замене изворног лингвонима српски дошло под утицајем туђе идеологије и зарад туђих политичких интереса, биће невиђено чудо и нечувена срамота ако српски народ дозволи да се његов велики речник, издашно финансиран од тог истог народа, заврши као речник „српскохрватског" - идентитетски неодређеног језика", речи су Јованке Радић, научног саветника Института за српски језик САНУ.
Гости су др Јованка Радић и доцент др Виктор Савић, научни сарадник Института за српски језик САНУ.
Аутор: Душанка Петровић
Autor:
Група аутора
Емитује се сваког дана од понедељка до четвртка, од 12:00. [ детаљније ]
Коментари