Батерије без литијума

Литијум-јонске батерије довеле су до револуције у нашим свакодневним животима, а примењују се у електричним аутомобилима, мобилним телефонима и бројним другим уређајима. Међутим, експлоатација литијума има бројне негативне ефекте по животну средину, цена му је висока, залихе су ограничене, а постоје и безбедносни ризици везани за његову примену.
Услед све веће потребе за складиштењем енергије, првенствено оне из обновљивих извора, као и ограничења примене литијум-јонских батерија, научници широм света већ увелико раде на проналажењу алтернатива. И тим научника из Србије, предвођен др Милицом Вујковић са Факултета за физичку хемију у Београду, ради на развоју батерија које ће се базирати на јонима калцијума, магнезијума и алуминијума. Она ће нам у разговору уживо објаснити принцип рада различитих типова батерија, а посебну пажњу ћемо посветити пројекту под акронимом HISUPERBAT којим руководи. Сазнаћемо због чега би мултивалентне-јонске батерије могле бити добра алтернатива литијум-јонским батеријама и како напредује њихов развој.

Јапанска трешња је ове године у Кјоту процветала најраније у 1200 година дугом периоду током кога се ова појава прати. У кратком разговору проф. Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета у Београду, објасниће нам у каквој је вези рано цветање трешње са климатским променама.
У редовној рубрици, проф. др Момчило Б. Ђорђевић говориће о примени литијума у медицини.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић