Тајна пиротског ћилима: прве српске веде

У емисији Контрапункт откривамо тајну пиротског ћилима - ремек дела ћилимарске уметности који представља сведочанство и знамење јединствене и тајанствене космолошке и космогонијске природе стварања на простору Србије.

На светској изложби у Паризу 1892. године, пиротски ћилим је изазвао огромну пажњу и велико одушевљење јер је био једини који је имао два лица. Од 1904. до 1940. године пиротски ћилим је био на 26 светских изложби и сајмова од Туртоана, Лондона, Брисела, Амстердама и Напуља до Милана, Париза, Берлина и Солуна. Пиротски ћилим био је веома тражен и продаван у Финској, Шведској, Данској, Немачкој, Белгији, Холандији, Луксембургу, Француској, Швајцарској, Аустрији, Италији, Шпанији, Јужној Америци, Јужној Африци итд. Године 1902. први пут је израђен каталог „Албум пиротског ћилима" којег је за штампу припремао Мита Живковић, тадашњи директор Гимназије у Пироту. Штампан је у Аустрији а финансирала га је Краљица Драга. Од 1912. до 1918. израда ћилима је обустављена и обновљена је тек 1925. године. Након неколико година издат је нови каталог у виду џепног издања за које су коришћени сви графички прилози из претходног албума. У време када је обновљена производња ћилима, основана је и Занатска школа за ткање ћилима коју су похађале младе жене.

О тајни пиротског ћилима за емиију Контрапункт говоре мр зидног сликарства и керамике Предраг Тодоровић и етнолог Марко Јоцић, колекционар, један од најбољих савремених познавалаца историјата и тајне пиротског ћилима чија породица генерацијама брине о изради и очувању ове изванредно значајне традиције стварања на простору Србије и саприпадајуће есенције и егзистенције.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.