Мирa Брткa и Босиљка Кићевац Поповић

У организацији Фондације „Мира Бртка" и Музеја града Београда отворена је велика ретроспективна изложба радова Мире Бртке „Рефлексије", која ће трајати до 25. априла 2021. године. Изложба омогућава да се разноврстан и мултимедијски опус Мире Бртке сагледа са нове дистанце, 50 година после њеног првог самосталног наступа у Музеју савремене уметности у Новом Саду и Салону Музеја савремене уметности у Београду 1971. године, у 16 целина првог спрата Музеја града Београда. Поред њеног ликовног стваралаштва, изложба приказује паралелно, и са једнаким фокусом, њену делатност као филмске режисерке, костимографкиње, модне дизајнерке, активисткиње. Приказано је више од 300 најрепрезентативнијих експоната из опуса уметнице, у власништву Фондације „Мира Бртка" из Београда. Поред серије слика у духу позног енформела, којим започиње њено сликарско стваралаштво у Риму, на изложби су се нашли и радови којима истражује светлост и боје из периода стваралаштва у оквиру групе „Illumination". Следи циклус „Белих слика", одликован рационалистичком геометријском формом, новим третманом материје, простора и светла у слици. У римском окружењу практиковала је неке од специфичних сликарских концепција, у маниру оп-артистичког концепта слике.

У свом вишемедијском опусу, на аутентичан начин је користила папир, текстил и традиционалну технику веза истражујући место сусрета дводимензионалних радова са тродимензионалношћу и слободном формом. Посебну пажњу на изложби привлаче њене скулптуре. Приказани су сви Брткини вајарски тематски циклуси („Акумулације", „Црвена скулптура", „Линеарна скулптура", „Метамеханике", „Споља-изнутра"...), од скулптура малог формата, до оних монументалних.

Рођена 1930. године у Новим Бановцима, Мира Бртка похађала је основну школу у Старој Пазови, након чега је наставила образовање у Београду. Завршила је студије режије на Академији за позориште и филм у Београду 1953. године, у класи професора Славка Воркапића и Вјекослава Афрића, а потом и Академију лепих уметности у Риму 1963. Бртка се бавила и позоришном и филмском режијом, сценографијом, костимографијом, анимираним филмом, модом (уникатне „Мирине хаљине"), сликарством, колажом и скулптуром. Основала је уметничку асоцијацију „Биро бункер" у Старој Пазови 1994. Стварала је активно до последњих година живота.

Миру Бртку су кроз живот и рад водили снажна енергија, воља, истрајност, посвећеност, издржљивост, спонтаност, радозналост, љубав... О томе говоре гости Златног пресека: професор др Јерко Денегри, историчар уметности и ликовни критичар и Мирослав Родић, историчар уметности, директор Националне галерије и оснивач Фондације „Мира Бртка".

Велики део заоставштине Босиљке Кићевац Поповић постао је део богатог фонда Народне библиотеке Србије. Чланови породице и законски наследници уметнице, ћерка Ана Поповић Бодрожа, виши кустос Куће легата, и син др Бојан Поповић, музејски саветник Галерије фресака Народног музеја, потписали су уговор о поклону, као и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.

Заоставштина Босиљке Кићевац Поповић има око 730 оригиналних илустрација за 53 књиге и око 400 часописа, 16 цртежа и акварела, 71 графику са разним темама, 30 екслибриса, 26 каталога, позивница, триптих урамљених графика „Београд - панорама"... На увид и коришћење достављени су хемеротека уметнице, фототека, медијатека, различита документација, као и рукописи аутобиографије и поезије уметнице.

Босиљка Кићевац Поповић илустровала је више од 170 књига за децу и омладину за издавачке куће из Србије, Југославије и света. Међу њима су многобројне илустрације, у боји и црно-беле, и вињете за дечје читанке и уџбенике на којима смо одрастали, светске и народне бајке и приповетке, романе за децу и одрасле. Радила је илустрације за дечје часописе „Змај", „Полетарац", „Политикин забавник", „Микијев забавник", „Кекец", „Мали Невен"... Важан део опуса, нарочито у графици, везан је за народно стваралаштво, пословице, шаљиве приче и бајке, епску поезију. У позним годинама бавила се илустрацијом за одрасле. Велики сегмент рада посвећен је Београду као граду у коме одраста у породици староседелаца и коме се увек враћа. Босиљка је ауторка аутобиографских књига („Причам" и „Причам даље"), а писала је и поезију. Често је активно излагала самостално и представљала нашу земљу на различитим интернационалним смотрама и изложбама. Добитница је најпрестижнијих признања за уметничко стваралаштво, а њена дела чувају се највећим музејима и галеријама код нас и у свету.

Уметничка заоставштина Босиљке Кићевац Поповић похрањивањем у националној библиотеци добиће одговарајућу професионалну обраду, заштиту и чување, а биће омогућена и већа комуникација ове значајне грађе са јавношћу. Народна библиотека ће у наредном периоду дигитализовати заоставштину и приредити изложбу посвећену овој уметници.

Гост ће бити Ана Поповић Бодрожа, виши кустос Куће легата, која ће кроз причу о одрастању уз илустрације своје мајке причати приче о изузетној Босиљки Кићевац Поповић.

Емисију уређује и води Тања Живковић.