Радомир Дамњановић Дамњан

Од 23. септембра 2020. до 24. јануара 2021. у београдском Народном музеју трајала је изложба „Дамњан на искуствима Дамњана" на којој су представљена дела овог познатог и признатог уметника из колекције његовог брата Драгослава, а коју је он поклонио нашој најстаријој музејској институцији. Ауторка изложбе, музејска саветница Гордана Станишић, је због свеобухватности материјала, изложбу конципирала ретроспективно а каталог монографски. Била је то прилика да Радомир Дамњановић Дамњан посети и изложбу и Београд, али због ситуације с пандемијом тај долазак се није десио. Због тога, а у жељи да употпунимо причу о изложби и уметнику, за данас смо издвојили разговор вођен 2010. године.

Радомир Дамњановић Дамњан један је од најмаркантнијих и најинтригантнијих уметника друге половине 20. века који се појавио на нашој уметничкој сцени. Већ својим раним радовима, асоцијативним и синтетичким пејзажима, крајем педесетих и почетком шездесетих, привукао је пажњу и критике и стручне јавности, представљајући се као аутохтона уметничка личност, отворена за експерименте, што остаје његова карактеристика и данас. У другој половини шездесетих редукује израз ка знаку и симболу, ка кругу и обојеном пољу, да би концептуалну уметност дочекао потпуно спреман, али и даље задржавајући своју аутономност у односу на главну линију. То је време када отпочиње своје експерименте с перцепцијом виђеног, када започиње неке од многобројних варијација „дезинформација".

Почетком осамдесетих почиње истраживања ликовних и идејних вредности бојених мрља, како као начина разградње форма тако и елемената грађења, те у тој и наредној декади настају његови иконични аутопортрети и портрети, флаше, као и слике. При свему томе увек је био спреман за експеримент, авантуру, изазов и провокацију, и што је најбитније - у свему томе је имао успеха.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.