недеља, 14. феб 2021, 14:00
Стубови српске државности - Независна Србија Милана Обреновића „првог српског краља после Косова"
Гошћа емисије је др Сузана Рајић, редовни професор и шеф Катедре за историју српског народа у Новом веку, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Милан I Обреновић (Марашешти, 22. август 1854 - Беч, 11. фебруар 1901), будући српски краљ, био је син Милоша Обреновића, сина Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, и Елене Марије Катарџи. Због тешког детињства у Молдавији његов старатељ постаје кнез Михаило Обреновић. После атентата на кнеза Михаила Обреновића, 10. јуна 1868. у Кошутњаку, у 14. години, Милан је изабран за његовог наследника, а због малолетства земљом управља трочлано намесништво, у коме су главну реч имали Миливоје Блазнавац и Јован Ристић. Милан Обреновић власт преузима 1872.године. Под притиском јавности Милан 1876. године објављује рат Османском царству, али, неспремна српска војска бива поражена у Првом српско-турском рату. Победа у Другом српском-турском рату, на Берлинском конгресу, 1878, Србији доноси независност, а у њен састав улазе нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Разочаран руском подршком у стварању санстефанске Бугарске, Милан се све више ослања на Аустроугарску са којом 1881. склапа Тајну конвенцију. Године 1882. Србија је проглашена за краљевину, а Милан је круну носио седам година, до 1889. године, када је абдицирао и оставио власт сиину Александру, напустивши земљу. У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизово, што ће се показати у српским победама у Балканским ратовима и Првом светском рату. Земљу напушта 1900. године због оштрог противљења браку сина Александра са Драгом Машин.
У овонедељној Ризници говоримо како су 1804. године, српском револуцијом, Првим српским устанком, ударени темељи стубова српске државности, путевима обнављања Краљевине Србије, Милану Обреновићу „првом српском краљу после Косова", укључивању Србије у систем европских држава, о делу и заоставштини краља Милана Обреновића.
Гошћа емисије је др Сузана Рајић, редовни професор и шеф Катедре за историју српског народа у Новом веку, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари