Читај ми!

Стубови српске државности - Независна Србија Милана Обреновића „првог српског краља после Косова"

Гошћа емисије је др Сузана Рајић, редовни професор и шеф Катедре за историју српског народа у Новом веку, Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Милан I Обреновић (Марашешти, 22. август 1854 - Беч, 11. фебруар 1901), будући српски краљ, био је син Милоша Обреновића, сина Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, и Елене Марије Катарџи. Због тешког детињства у Молдавији његов старатељ постаје кнез Михаило Обреновић. После атентата на кнеза Михаила Обреновића, 10. јуна 1868. у Кошутњаку, у 14. години, Милан је изабран за његовог наследника,  а због малолетства земљом управља трочлано намесништво, у коме су главну реч имали Миливоје Блазнавац и Јован Ристић. Милан Обреновић власт преузима 1872.године. Под притиском јавности Милан 1876. године објављује рат Османском царству, али, неспремна српска војска бива поражена у Првом српско-турском рату. Победа у Другом српском-турском рату, на Берлинском конгресу, 1878, Србији доноси независност, а у њен састав улазе нишки,  пиротски, топлички и врањски округ. Разочаран руском подршком у стварању санстефанске Бугарске, Милан се све више ослања на Аустроугарску са којом 1881. склапа Тајну конвенцију. Године 1882. Србија је проглашена за краљевину, а Милан је круну носио седам година, до 1889. године, када је абдицирао и оставио власт сиину Александру, напустивши земљу. У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизово, што ће се показати у српским победама у Балканским ратовима и Првом светском рату. Земљу напушта 1900. године због оштрог противљења браку сина Александра са Драгом Машин.

У овонедељној Ризници говоримо како су 1804. године, српском револуцијом, Првим српским устанком, ударени темељи стубова српске државности, путевима обнављања Краљевине Србије, Милану Обреновићу „првом српском краљу после Косова", укључивању Србије у систем европских држава, о делу и заоставштини краља Милана Обреновића.

Гошћа емисије је др Сузана Рајић, редовни професор и шеф Катедре за историју српског народа у Новом веку, Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње