Милитаризација српске државе у позном средњем веку и њена властела на прелазу епоха

У овонедељној емисији Ризница говоримо о милитаризацији српске државе у позном средњем веку (крај 14. века и 15. век) и њеној властели на прелазу епоха. Околности, да овај историјски период представља време интензивних османлијских напада на српску државу и властелинске поседе, доводе до редефинисања улоге српске властеле, прво, у доба депота Стефана Лазаревића, а наставља се у време владавине деспота Ђурђа Бранковића. Долази до промене пореског система, начина плаћања, управне организације, типови поседа српских великаша. Поред баштине, као старог облика својине, јавља се и пронија, као тип поседа који се давао за војну службу. Пронија, посед, који није био наследни, владар је могао великашу да одузме у сваком тренутку, ако би проценио да му више није лојалан. Овај начин награђивања, пронијом, започео је краљ Милутин, а јача у време деспота Стефана Лазаревића.

У овонедељној емисији слушамо како се српска властела прилагођавала у новонасталој ситуацији позног средњег века, а чућемо, између осталог, како је и због чега, истакнутом и пребогатом властелину, једном од власника рудника Ново Брдо, челнику Радичу одузето ктиторство над његовим манастиром Враћевшнициом (посвећен Светом Ђорђу) код Горњег Милановца. Додуше, примери одузимања манастира и цркава ктиторима, властелинима, није непозната појава и ослања се на Душанов законик и део када се одузимају ктиторска права.

Последњи пример одузимања ктиторских права је у случају челника Радича коме, повељом деспота Ђурђа Бранковића и његовог сина деспота Лазара, од 1456. године, манастир Враћевшницу, са поседима, одузимају и додељују на доживотно уживање грачаничком митрополиту Венедикту (Цреповићу) који је услед турских освајања изгубио своју митрополију. Зашто се то десило и ко је моћни челник Радич, који се замонашио на Светој Гори, узевши име Роман и живео у манастиру Кастамониту, који је обновио својим средствима, слушамо у данашњој емисији.

Гост Ризнице је историчар др Милош Иванович, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић